Шетајући кроз алеју пролећем набујалог дрвећа, у разговору са списатељицом Жудит Бруст, Кристијан Бобен (24. април 1951) бележи следеће:
Када сам био мали, Жудит, био сам заљубљен у Госпођу Морсоф. Госпођа Морсоф била је хероина Балзаковог романа "Љиљан у долу". Та дама, имала је чудно име. У њеном имену садржана је "смрт" (мор) и "изузев" (соф). Позната ти је прича: удата је, има двоје деце. Упознаје млађег човека; заљубљује се у њега и на крају се жртвује. Више се не сећам тачно због кога: вероватно због целог света. Због деце, због младог човека, и зашто да не - због мужа. Укратко, Госпођа Морсоф умире. Умире због љубавне чежње. Љубећи љубав. Уколико бих је данас срео - данас када сам нешто старији - рекао бих јој следеће: Не жртвујте се, Госпођо. Не жртвујте се ни због кога. То није услуга коју бисте имали било коме учинити. Ни за кога се не треба жртвовати. Заиста. То је исто што и затворити га у процеп своје смрти, у подруме Ваше туге. Нежно бих јој обгрлио рамена - волим ту блискост са незнанцима - и рекао јој: хајдете да се мало прошетамо улицама, ваздух је тако благ, купите ову хаљину, она ће Вам савршено пристајати. Научите да себе мало више цените; приправите себи лепши пријем. Љубав није жртва. Љубав је дар. А шта можете некоме подарити уколико изгубите радост живота? И са тим бих оставио Госпођу Морсоф. Вратио бих се кући и исписао неколико страница о њој. Дао бих им назив "Комадић који недостаје". На пример. Чудан аватар мојега штива: временом сам од Госпође Морсоф запамтио само "изузев" (соф), али не и "смрт" (мор)... Што ће рећи, Жудит, сасвим си у праву: оно што мислимо о љубави нема апсолутно никаквог додира са љубављу. Уопштено говорећи, оно што мислимо ни по чему не улази у сам наш живот. Живот измиче - било одоздо били одозго - свим нашим промишљањима: он је увек или глупљи или генијалнији од сваке наше мисли. Не знам тачно ни шта сам мислим о љубави. Час мислим једно, час мислим друго. Тренутно сам спокојан - крећем се ка вечности. Крајичак чипке, четврт жипона можда ће вратити ред, тј. неред, у ово мирно царство мисли. Видећемо.
Са своје стране само могу да додам: Срећно пролеће!
Нема коментара:
Постави коментар